Vodeni kos - Brljak (Cinclus cinclus)
Vodeni kos ili brljak, kako ga još zovu je ptica pevačica. Ime vodeni kos dobio je zato što mu je pesma slična pesmi crnog kosa, a živi uz vodu, a narodni naziv brljak, možda zato što brlja po vodi. Naseljava čiste i bistre potoke i u zagađenim vodenim tokovima ga nema. Staništa im se mogu naći i na 3500 metara nadmorske visine.
Vodeni kos je omanja, zdepasta ptica, dužine od 14 do 22cm, čvrstog tela, tankog i oštrog kljuna, snažnih nogu, malih i zaobljenih krila i tankog repa. Perje vodenog kosa je gusto, sa postavom od paperja, a i očni kapci su mu obrasli perjem i pod vodom su zaštićeni prozirnom membranom. Pored korena pera obilno se izlučuje mast koju razmazuje kljunom po telu, tako da je ono uvek masno i vodonepropusno. Na nosnim šupljinama vodeni kos ima poklopčiće koji se zatvore kada je kljun pod vodom.
Hranu nalazi u vodi. To su male ribe, žabe, mekušci, vodeni insekti i njihove larve, koje traži pored vode u plićaku ili roneći. Pri tom vodeni kos može da ostane pod vodom i više od 50 sekundi. Prilikom lova baca se u vodu i nestaje u njoj, a potom izroni na drugom mestu. Roni kao minijaturni gnjurac i to veoma brzo, odbacujući se krilima, do 6 m dubine, prevrćući kamenje, čak hodajući po dnu. Kada uhvati plen, izroni na površinu, brzo odvesla krilima do obale ili nekog kamena u vodi i tu ga pojede ili odnese mladuncima. Ako je plen uhvaćen u mulju, dobro ga ispere u plićaku. Može se videti kako gaca po plićaku čak i kad je najžešća zima.
Za ovu pticu karakteristično je trzaje tela, klanjanje. U slučaju opasnosti, svojom mimikrijom i pokretima vešto oponaša lišće koje voda nosi. Kod vodenog kosa parovi imaju svoje teritorije i lančano su povezana, za parenje duž reke, koje brane od ostalih srodnika. Veličina teritorije koju pokriva jedan par zavisi od izvora hrane i ona je od 300 metara do 2500 metara.
Gnezda brljaka su obično velika, okrugla i udubljena, napravljena od mahovine; iznutra su obložena travom i korenčićima, a sa strane postoji i ulaz. Obično ih grade na skrivenim mestima blizu vode. Gnezdo može biti u pukotini stena podlokanih obala. Ženka obično snese četiri do pet jaja, dugačkih oko dva i po santimetra, na kojima leži 16 dana. Pošto se ispile, ptići još četiri sedmice ostaju u roditeljskom gnezdu, dok se ne osamostale i počnu da uče da rone i love.
