Oduvek pa i danas, mušičarenje pored svoje elegancije i atraktivnosti predstavlja pre svega čiste reke ovenčane prekrasnim planinskim krajolicima. Jedna od takvih je klisura reke Gradac, koja je zbog izuzetne lepote i specifične flore i faune proglašena za predeo izuzetnih odlika. Na Evropskom kongresu ekologa u Peruđi, reci Gradac je dodeljen "Zeleni list", čime je ova reka svrstana među najčistije u Evropi. Po hemijskom sastavu Gradac je salomonidna voda sa prosečnom temperaturom oko 13C. Napajaju ga mnogobrojni izvori: Zelenac, Selen, Vizantinac, Prskavac, Studenac, Popovo vrelo i drugi.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Šveđani proveravaju kvalitet pitke gradačke
vode uz prisustvo rendžera Veljka
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Izvor "Vizantinac", ispod Tetrebovca
|
|
|
|
Kao posebna atrakcija su vidre, kojih ovde ima u izobilju.
Klisura Gradca nije slučajno stecište istraživača i ornitologa koji proučavaju ptičiji svet, jer se ovde nalazi preko 100 vrsta ptica. Vertikalne stene, litice, pećine su skrovišta sivog sokola, gavrana, sova. U šumovitim krošnjama skriva se: orao mišar, jastreb, vetruška, tetreb, fazan, divlji golub, jarebica. Pored rečnog toka su: siva čaplja, divlja patka, liska, gnjurac, vodomar, pliska, vodeni kos. U priobalnom delu se može videti: vuga, drozd, žuna, svračak, kreja, detlić, kos, slavuj, zeba, stiglic, senica, carić, impla i druge ptice koje svojim prisustvom upotpunjuju raznolikost i zivot u klisuri Gradca.
Klisura Gradca ima bogato kulturno istorijsko nasleđe i obiluje tragovima vizantijske kulture, arhelosko nalaziste "Valava" iz 6. veka.
Više od jednog veka se čuva i neguje mušičarska tradicija, prenošena sa kolena na koleno. Prvi štapovi su bili od leske, konjski rep se koristio kao struna. Razno trnje, igle, špenadle bile su udice na kojima su se pravile mušice. Čobani dok bi čuvali stoku pored Gradca, primetili su da ribe iskaču iz vode i love insekte. Usled vremenskih nepogoda sklanjali bi se u obližnje pećine, stenovite zaklone, gde bi pravili svoje mušice koje su dobile ime "Pećinare". Motale su se iz ruke, a zubima bi se pridržavala vuna, kudelja koja je i do dana današnjeg odlican materijal za izradu imitacije malih Beatida.
Gradac je vodeća reka u Srbiji kada je u pitanju mušičarski sport i običaj mušičara da svoj ulov nesebično vraćaju. Ekološko društvo Gradac gazduje i čuva "pegave lepotice" kao najveće blago klisure reke Gradac. Pored potočne pastrmke reku nastanjuju: lipljan, rečni rak, peš, pliska, gaovica, a u srednjem toku: krkuša, potočna mrena, klen. U Gradcu već na prvi pogled je vidljivo da u zoobentosu i po raznovrsnosti i po količini, dominiraju larve vodenih insekata različitih grupa: Ephemeroptera, Trichoptera, Plechoptera, Diptera, Coleoptera.
Od pribora preporučujemo lagan mušičarski štap, brz i srednje brz dužine 2,20m do 2,40m. AFTMA 3-4 sa plivajućom mušičarskom strunom DT ili WF 3-4. Predvez konusni pleteni ili monofilni dužine od 2,00m do 2,40m, sa vršnim predvezom debljine 0,10 mm do 0,16 mm. Od mušica za prolećni period mart, april i maj preporučujemo plivajuće i tonuće imitacije iz porodice Ephemeroptera i Trichoptera na broju udice 12, 14 , 16. Za lov kapitalnih primeraka koristite strimere Epoxi flashabou minnow veličine 4-6. Početkom leta u junu i julu Gradcom dominira Ephemera danica, koristiti njene imitacije na broju 8 i 10. Za lov podvodnom mušicom odlične su nimfe iz porodice Plechoptera: Stonefly veličina 6-10 i nezaobilazne nimfe Bead head velicine 10-12. Za avgust i septembar koristite imitacije malih plivajućih Ephemera "Gradacke Pećinare" i Trichoptera Elk caddis na brojevima 14-16 kao i imitacije kopnenih insekata: leteći mrav na broju 14-18.
